Uloga procene rizika u sistemu FUK-a
Procena rizika je postupak kojim se razmatraju verovatnoća nastanka i mogući uticaj na ostvarenje cilja. Rezultat omogućava rangiranje rizika, izbor odgovora i usmeravanje ograničenih resursa na oblasti koje zahtevaju veću pažnju.
Ocena nije matematička zamena za odluku. Dva rizika mogu imati isti nivo, a zahtevati različito postupanje zbog zakonitosti, zaštite podataka, kontinuiteta javne usluge ili posledica za korisnike. Kriterijumi zato treba da budu unapred utvrđeni, dosledno primenjeni i potkrepljeni komentarom.
Šta institucija dobija sistematičnom procenom
Uporedive prioritete
Zajednički kriterijumi smanjuju mogućnost da svaka jedinica iste pojmove tumači drugačije.
Proveru efekta mera
Naknadna procena pokazuje da li se stanje promenilo posle realizacije kontrola.
Rano upozorenje
Istorija procena otkriva rast rizika i oblasti u kojima kontrole ne daju očekivani rezultat.
Kako se procena sprovodi
- Proverite opis i ciljMora biti jasno šta može da se dogodi, zbog čega i koji rezultat je ugrožen.
- Prikupite podatkeKoristite prethodne događaje, kašnjenja, nalaze kontrola i revizije, reklamacije i promene u okruženju.
- Ocenite verovatnoću i uticajPrimenu kriterijuma dokumentujte tako da ocena može da se objasni i ponovi.
- Odredite prioritet i odgovorRazmotrite nivo rizika, toleranciju institucije i obavezne zahteve.
- Uvedite i pratite kontroleOdredite odgovorno lice, rok, status, očekivani efekat i dokaz izvršenja.
- Izvršite novu procenuKada se okolnosti ili kontrole promene, zabeležite novo stanje i razlog promene.
Procena rizika netačnog obračuna naknada
U registru je evidentiran rizik da nepotpuni ili zakasneli podaci dovedu do netačnog obračuna i naknadnih ispravki. Učesnici koriste kriterijume svoje institucije i razmatraju učestalost ranijih kašnjenja, broj ispravki i posledice po zaposlene i finansijske evidencije.
Kao odgovor uvode se kontrolna lista obaveznih ulaznih podataka, raniji interni rok i pregled obračuna od drugog ovlašćenog lica. Nova procena se ne snižava samo zato što su kontrole upisane. Najpre se proverava da li su realizovane, da li postoje odgovarajući dokazi i da li su se kašnjenja i greške stvarno smanjili.
Početno stanje, kontrole i preostali rizik
Početna procena prikazuje izloženost u polaznom trenutku prema usvojenoj metodologiji. Preostali ili rezidualni rizik je nivo koji ostaje nakon razmatranja kontrola. Ovu razliku treba tumačiti oprezno: planirana mera nije isto što i realizovana i proverena kontrola.
Ako se preostali rizik prikaže nižim samo zato što je kontrola navedena, procena stvara lažnu sigurnost. Zato su status kontrole, datum realizacije, odgovornost, dokaz i komentar procene važni koliko i sama ocena.
Kako se računa rizik u eFUK-u?
U modelu množenja, početna ocena rizika dobija se množenjem verovatnoće i uticaja, ocenjenih od 1 do 5, pa rezultat može biti od 1 do 25. Radi lakšeg poređenja, rezultat se prikazuje i procentualno u odnosu na maksimalnu ocenu — to je pokazatelj nivoa rizika, a ne procenat verovatnoće da će se događaj desiti.
Procenjeni efekti realizovanih kontrola izabranih za konkretnu procenu sabiraju se, najviše do 100%, i umanjuju komponentu verovatnoće, dok ocena uticaja ostaje nepromenjena. Tako se dobija preostali rizik: na primer, verovatnoća 4 i uticaj 5 daju početnu ocenu 20, odnosno 80%, a uz zbirni efekat kontrola od 35% preostali rizik iznosi 52%. Ponovljenim procenama prati se promena rizika kroz vreme, pri čemu pouzdanost rezultata zavisi od realnosti unetih ocena i procenjenih efekata kontrola.
Kako se procena rizika vodi u eFUK-u
eFUK čuva više procena za isti rizik. Svaka ima redni broj i oznaku P1, P2 i dalje, datum, ocene verovatnoće i uticaja, podatak o efektu kontrola, izračunato preostalo stanje i obavezan komentar.
Za novu procenu mogu se izabrati jedna ili više realizovanih kontrola uvedenih najkasnije na datum procene; procena može biti sačuvana i bez kontrola. Ista kontrola može učestvovati u više procena, a jedna procena može obuhvatiti više kontrola.
Sistem ne dozvoljava budući datum niti datum pre poslednje procene. Istorijske numeričke vrednosti nisu izmenjive kroz korisnički interfejs, dok se može dopuniti komentar; brisanje je omogućeno samo za poslednju procenu. Dostupni su PDF prikaz izabrane procene, istorija i analitički pregledi promene kroz vreme.
Najčešće greške
Brojevi bez kriterijuma
Ako ista ocena svakome znači nešto drugo, poređenje rizika nije pouzdano.
Planirana kontrola umanjuje rizik
Efekat treba razmatrati tek kada je kontrola realizovana i njeno sprovođenje proverljivo.
Ocena se smanjuje radi boljeg izveštaja
Rast rizika je korisna upravljačka informacija, a ne rezultat koji treba prikriti.
Formula se predstavlja kao propis
Propisi daju okvir, dok konkretan model i pragove institucija uređuje svojom metodologijom.
Najčešća pitanja
Da li zakon propisuje jednu skalu i formulu?
Zakon uređuje obavezu uspostavljanja FUK-a i procene rizika, ali konkretnu skalu, kriterijume i način rangiranja institucija treba da utvrdi u svojoj metodologiji.
Da li se rizik procenjuje samo jednom godišnje?
Redovan ciklus je koristan, ali značajna promena procesa, incident, novi podatak ili realizovana kontrola mogu zahtevati novu procenu ranije.
Šta je preostali rizik?
To je rizik koji ostaje nakon razmatranja delovanja kontrola, prema metodologiji institucije. Treba ga razlikovati od polazne izloženosti.
Može li jedna kontrola biti povezana sa više procena?
U eFUK-u može. Model omogućava da više kontrola učestvuje u jednoj proceni i da se ista kontrola poveže sa više procena.
Izvori i dalje čitanje
Za proveru okvira koristite važeći tekst Zakona o budžetskom sistemu, Smernice Ministarstva finansija za upravljanje rizicima i pregled softverske analitike rizika.